Istorijski pregled :: INFOBUS :: Mobilna biblioteka Prijepolje

Istorijski pregled

 
preteca_pokretnih_bibliotek.jpg

Prva biblioteka na to?kovima

Postoje nagoveštaji da se prve pokretne biblioteke javljaju u Engleskoj ve? dvadesetih i tridesetih godina 19. veka kada se u velikim industrijskim središtima osnivaju instituti za mehaniku. Ove biblioteke, naj?eš?e namenjene radnicima koji su se obrazovali pri ovim institucijama, uglavnom su bile kratkog daha jer je njihova sudbina zavisila od finansijske potpore razli?itih mecena i filantropa.

Smatra se da je biblioteka Instituta za mehaniku u Voringtonu koja je po?ela sa radom 1859. godine, ako ne prva, onda jedna od najranijih pokretnih biblioteka na svetu.

prve_mobilne_biblioteke_amerika.jpg

Pokretna biblioteka u Americi –
Ko je Meri Titkom?

Dok je najraniji period razvoja mobilnih biblioteka na evropskom kontinentu nedovoljno dokumentovan, Amerikanci su sasvim sigurni kome pripadaju zasluge za pokretanje prve biblioteke na to?kovima u SAD. Godine 1905. po ideji Meri Titkom, prve bibliotekarke Javne biblioteke okruga Vašington u Merilendu, napravljena je originalna ko?ija sa policama i prostorom za skladištenje knjiga u unutrašnjosti. Neobi?na ko?ija sa upadljivim crvenim vratima i to?kovima( po?ela je sa radom u aprilu 1905, i slede?ih 5 godina stizala je do mnogih zaba?enih mesta u Merildendu. Godine 1912. ko?ija je zamenjena motornim vozilom u koje je moglo da se smesti oko 600 knjiga.
Broj ovih biblioteka ?e veoma brzo rasti u Americi. Godine 1916. Javna biblioteka Plejnfild u Indijani je tako?e pokrenula ovaj servis, a dvadesetih godina servis pokre?u i mnoge druge biblioteke širom Amerike (javljaju se pokretne biblioteke u Južnoj Karolini, Minesoti, Alabami, Misisipiju, Mi?igenu itd.). Na po?etku svog razvoja one su bile gotovo isklju?ivo namenjene stanovnicima ruralnih podru?ja gde je bilo nemogu?e do?i do knjiga na drugi na?in. U nastojanju da se podigne nivo opšteg obrazovanja ovog stanovništva, literatura je bila pažljivo birana.

Sa ciljem da približi ameri?ke vrednosti brojnim emigrantima iz Evrope, u rudarska naselja u kojima su mahom živeli, stizale su knjige  na francuskom, nema?kom, gr?kom, italijanskom, poljskom pa ?ak i srpskom jeziku.

pokretne_biblioteke_evropa.jpg

Evropski po?eci

U prvim decenijama 20. veka i ve?ina evropskih zemalja dobi?e prve pokretne biblioteke. Po?etak njihovog rada gotovo po pravilu su inicirali pojedinci, entuzijasti koji su shvatali zna?aj koji javna bilioteka ima za razvoj jednog društva. Ilustrativan primer ove prakse je inicijativa jednog pekara iz Norveške koji je u slobodno vreme radio u biblioteci. Shvataju?i doslovno izreku da se ne može živeti samo od hleba, on je u svoje vozilo kojim je razvozio hleb smestio knjige i krenuo put sela u kojima nisu postojale biblioteke. Finska dobija svoj prvi bibliobus 1913, Danska 1926, Nema?ka 1929, a Švedska 1948, Francuska 1956. Prvi bibliobus u Španiji se pokre?e za vreme Španskog gra?anskog rata 1936-1938. 


pokretne-biblioteke-sedamde_1.jpgZlatno doba bibliobusa

Snažniji razvoj bibliobusne službe u ve?ini zemalja usledio je tek posle Drugog svetskog rata. Rad ovog servisa tada po?inju da organizuju javne biblioteke. Kupuju se savremena vozila i planski se prilazi organizovanju rada. Ocena je da je bibliobus svoj vrhunac dosegao šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Ovo je ujedno i doba procvata javnih biblioteka ?ije je finansiranje postajalo urednije. Godine 1970. u SAD je saobra?alo oko 2000 mobilnih biblioteka. Pored bibliobusa namenjenih stanovnicima seoskih oblasti, slabo povezanih sa urbanim centrima, u upotrebu sve ?eš?e ulaze i gradske pokretne biblioteke. Ovaj trend je naro?ito prisutan u velikim gradovima koji se brzo šire prema predgra?ima. Bibliobus je bio najbolje rešenje da se  stanovnicima novih gradskih ?etvrti pruže bibliote?ke usluge do izgradnje stalne biblioteke. Ve? osmdesetih godina broj pokretnih biblioteka se polako smanjuje. Razloge za to treba tražiti u pove?anju broja stacionarnih biblioteka, boljoj infrastruktri I putnoj mreži, ve?oj pokretljivosti stanovništva.

savremene_pokretne_biblioteke_2.jpg

Savremene pokretne biblioteke

Broj bibliobusa nastavio je da se smanjuje i tokom devedesetih godina. Istovremeno on doživljava svoj preobražaj. Nove tehnologije koje su postepeno ulazile u upotrebu preobrazile su ova nekada skromna vozila u moderno opremljene multimedijalne biblioteke. Samim tim, i usluge koje jedna takva biblioteka nudi postale su raznovsnije. Danas, sa naprednom satelitskom i beži?nom tehnologijom, pokretne biblioteke omogu?avaju pristup Internetu i razli?itim bazama podataka ?ak i tamo gde konvencionalna infrastruktura to ne dozvoljava.
?esto se me?utim zaboravlja da je biblioteka više od informacionog  posrednika. Kroz njen rad mogu se realizovati brojne aktivnosti zna?ajne za lokalnu zajednicu, ali i za razli?ite marginalizovane grupe stanovnika. Predvi?a se da ?e pokretne biblioteke svoje usluge prilago?avati  ciljanim društvenim grupama: deci, adolescentima, starima, emigrantima.
 U zavisnosti od opremljenosti u bibliobusu se mogu organizovati razli?iti programi – u svetu se oni ?esto koriste i kao klubovi za doma?u radinost, kao pokretna banka, pošta. Norveški i Holandski bibliobusi nude razli?ite kulturne sadržaje – od lutkarskog pozorišta do najmanjeg cirkusa na svetu. Neretko, oni sara?uju i sa drugim institucijama kulture – muzeji koriste ova vozila da promovišu svoje postavke. Neka vozila su specijalizovana za odre?ene kategorije stanovnika, postoje pokretne biblioteke koje su specijalizovane za rad sa decom kao što je pink bebebus u Francuskoj, ili vozila koja su namenjena za pružanje bibliote?kih usluga slepim i slabovidim osobama.


neobicne-biblioteke_1.jpg

Biblioteka za svakoga

Iako njihova suštinska misija – obezbe?ivanje knjiga, informacija, promovisanje znanja ista na svim kontinentima, usluge koje biblioteke pružaju  su prilago?ene stanovništvu kojem su namenjene. U nekim podru?jima savremeno opremljene pokretne biblioteke još uvek predstavljaju daleku budu?nost. To, me?utim, ne spre?ava loklane bibliotekare da dopru i do najudaljenijih korisnika. Knjige se do ?italaca  u Keniji dopremaju i na kamilama. Godine 1996. Nacionalna biblioteka Kenije je zapo?ela ovaj neobi?an poduhvat sa ciljem da se knjige dostave stanovnicima najnerazvijenijih oblasti kako bi se stekli uslovi za njihovo opismenjavanje i obrazovanje. Svakoga dana od ponedeljka do ?etvrtka, neobi?ni karavan koji sa?injavaju bibliotekar sa svoja dva pomo?nika, vodi? i 3 kamile natovarene kutijama sa knjigama, šatorom, stolom, stolicama i suncobranima obilazi nepristupa?na sela u  oblasti Garisa na severoistoku zemlje. Posle po?etnih uspeha ovog poduhvata, ovakav servis je pokrenut i na severozapadu Kenije. U središnjim delovima zemlje umesto kamila koriste se magarci.
Etipoljanin Johanes Gebregeorgis je, svestan poražavaju?ih podataka o procentu nepismenih u svojoj zemlji,  2003. godine pokrenuo fondaciju ?iji je zadatak promovisanje pismenosti i ?itanja. Osim rada na izdavanju knjiga za decu, fondacija je osnovala više biblioteka od kojih je najneobi?nija pokretna biblioteka u Avasi koju vuku 4 magarca.
  U Venecueli, u oblasti Anda, knjige se tako?e dopremaju na magarcima (poznati su  kao bibliomazge ili sajbermazge), a oblast amazonskih šuma obilazi kanu pod nazivom Bibliobongo. Tajland je poznat po biblioslonovima.
Knjiga se do ?italaca neretko prevozi i ?amcima ili ?ak brodovima koji su adaptirani  za ovu namenu. Bibliola?e ?esto plove rekama Južne Amerike.

U toku letnjih meseci kada su škole zatvorene, knjige, upakovane u plasti?ne kutije, do mladih ?italaca na Aljasci stižu brodi?em Kusko Ekspres.  Jedan od najpoznatijih brodova-biblioteka na svetu je norveški brod Epos. Ovaj brod  koji plovi od 1963 i koji je namenski sagra?en da obavlja ovaj zadatak, obilazi 250 naselja na zapadnim obalama Norveške snabdevaju?i stanovnike knjigama. Epos plovi od septembra do aprila, a jedan od najvažnijih uslova koje bibliotekar mora da ispuni da bi dobio ovaj posao je da ne pati od morske bolesti!




Izjave korisnika Infobusa