Istorijski pregled

preteca_pokretnih_bibliotek.jpg

Prva biblioteka na to?kovima

Postoje nagovetaji da se prve pokretne biblioteke javljaju u Engleskoj ve? dvadesetih i tridesetih godina 19. veka kada se u velikim industrijskim sreditima osnivaju instituti za mehaniku.Ove biblioteke, naj?e?e namenjene radnicima koji su se obrazovali pri ovim institucijama,uglavnom su bile kratkog daha jer je njihova sudbina zavisila od finansijske potpore razli?itih mecena i filantropa.

Smatra se da je biblioteka Instituta za mehaniku u Voringtonu koja je po?ela sa radom 1859. godine, ako ne prva, onda jedna od najranijih pokretnih biblioteka na svetu.

prve_mobilne_biblioteke_amerika.jpg

Pokretna biblioteka u Americi
Ko je Meri Titkom?

Dok je najraniji period razvoja mobilnih biblioteka na evropskom kontinentu nedovoljno dokumentovan, Amerikanci su sasvim sigurni kome pripadaju zasluge za pokretanje prve biblioteke na to?kovima u SAD. Godine 1905. po ideji Meri Titkom, prve bibliotekarke Javne biblioteke okruga Vaington u Merilendu, napravljena je originalna ko?ija sa policama i prostorom za skladitenje knjiga u unutranjosti. Neobi?na ko?ija sa upadljivim crvenim vratima i to?kovima( po?ela je sa radom u aprilu 1905, i slede?ih 5 godina stizala je do mnogih zaba?enih mesta u Merildendu. Godine 1912. ko?ija je zamenjena motornim vozilom u koje je moglo da se smesti oko 600 knjiga.
Broj ovih biblioteka ?e veoma brzo rasti u Americi. Godine 1916. Javna biblioteka Plejnfild u Indijani je tako?e pokrenula ovaj servis, a dvadesetih godina servis pokre?u i mnoge druge biblioteke irom Amerike (javljaju se pokretne biblioteke u Junoj Karolini, Minesoti, Alabami, Misisipiju, Mi?igenu itd.). Na po?etku svog razvoja one su bile gotovo isklju?ivo namenjene stanovnicima ruralnih podru?ja gde je bilo nemogu?e do?i do knjiga na drugi na?in. U nastojanju da se podigne nivo opteg obrazovanja ovog stanovnitva, literatura je bila paljivo birana.

Sa ciljem da priblii ameri?ke vrednosti brojnim emigrantima iz Evrope, u rudarska naselja u kojima su mahom iveli, stizale su knjige na francuskom, nema?kom, gr?kom, italijanskom, poljskom pa ?aki srpskom jeziku.

pokretne_biblioteke_evropa.jpg

Evropski po?eci

U prvim decenijama 20. veka i ve?ina evropskih zemalja dobi?e prve pokretne biblioteke. Po?etak njihovog rada gotovo po pravilu su inicirali pojedinci, entuzijasti koji su shvatali zna?aj koji javna bilioteka ima za razvoj jednog drutva. Ilustrativan primer ove prakse je inicijativa jednog pekara iz Norveke koji je u slobodno vreme radio u biblioteci. Shvataju?i doslovno izreku da se ne moe iveti samo od hleba, on je u svoje vozilo kojim je razvozio hleb smestio knjige i krenuo put sela u kojima nisu postojale biblioteke. Finska dobija svoj prvi bibliobus 1913, Danska 1926, Nema?ka 1929, a vedska1948, Francuska 1956.Prvi bibliobus u paniji se pokre?e za vremepanskog gra?anskog rata 1936-1938.


pokretne-biblioteke-sedamde_1.jpgZlatno doba bibliobusa

Snaniji razvoj bibliobusne slube u ve?ini zemalja usledio je tek posle Drugog svetskog rata. Rad ovog servisa tada po?inju da organizuju javne biblioteke. Kupuju se savremena vozila i planski se prilazi organizovanju rada. Ocena je da je bibliobus svoj vrhunac dosegao ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Ovo je ujednoi doba procvata javnih biblioteka ?ije je finansiranje postajalo urednije. Godine 1970. u SAD je saobra?alo oko 2000 mobilnih biblioteka. Pored bibliobusa namenjenih stanovnicima seoskih oblasti, slabo povezanih sa urbanim centrima, u upotrebu sve ?e?e ulaze i gradske pokretne biblioteke. Ovaj trend je naro?ito prisutan u velikim gradovima koji se brzo ire prema predgra?ima. Bibliobus je bio najbolje reenje da se stanovnicima novih gradskih ?etvrti prue bibliote?ke usluge do izgradnje stalne biblioteke. Ve? osmdesetih godina broj pokretnih biblioteka se polako smanjuje. Razloge za to treba traiti u pove?anju broja stacionarnih biblioteka, boljoj infrastruktri I putnoj mrei, ve?oj pokretljivosti stanovnitva.

savremene_pokretne_biblioteke_2.jpg

Savremene pokretne biblioteke

Broj bibliobusa nastavio je da se smanjuje i tokom devedesetih godina. Istovremeno on doivljava svoj preobraaj. Nove tehnologije koje su postepeno ulazile u upotrebu preobrazile su ova nekada skromna vozila u moderno opremljene multimedijalne biblioteke. Samim tim, i usluge koje jedna takva biblioteka nudi postale su raznovsnije. Danas, sa naprednom satelitskom i bei?nom tehnologijom, pokretne biblioteke omogu?avaju pristup Internetu i razli?itim bazama podataka ?ak i tamo gde konvencionalna infrastruktura to ne dozvoljava.
?esto se me?utim zaboravlja da je biblioteka vie od informacionog posrednika. Kroz njen rad mogu se realizovati brojne aktivnosti zna?ajne za lokalnu zajednicu, ali i za razli?ite marginalizovane grupe stanovnika. Predvi?a se da ?e pokretne biblioteke svoje usluge prilago?avati ciljanim drutvenim grupama: deci, adolescentima, starima, emigrantima.
U zavisnosti od opremljenosti u bibliobusu se mogu organizovati razli?iti programi u svetu se oni ?esto koriste i kao klubovi za doma?u radinost, kao pokretna banka, pota. Norveki i Holandski bibliobusi nude razli?ite kulturne sadraje od lutkarskog pozorita do najmanjeg cirkusa na svetu. Neretko, oni sara?uju i sa drugim institucijama kulture muzeji koriste ova vozila da promoviu svoje postavke. Neka vozila su specijalizovana za odre?ene kategorije stanovnika, postoje pokretne biblioteke koje su specijalizovane za rad sa decom kao to je pink bebebus u Francuskoj, ili vozila koja su namenjena za pruanje bibliote?kih usluga slepim i slabovidim osobama.


neobicne-biblioteke_1.jpg

Biblioteka za svakoga

Iako njihova sutinska misija obezbe?ivanje knjiga, informacija, promovisanje znanja ista na svim kontinentima, usluge koje biblioteke pruaju su prilago?ene stanovnitvu kojem su namenjene. U nekim podru?jima savremeno opremljene pokretne biblioteke jo uvek predstavljaju daleku budu?nost. To, me?utim, ne spre?ava loklane bibliotekare da dopru i do najudaljenijih korisnika. Knjige se do ?italaca u Keniji dopremaju i na kamilama. Godine 1996. Nacionalna biblioteka Kenije je zapo?ela ovaj neobi?an poduhvat sa ciljem da se knjige dostave stanovnicima najnerazvijenijih oblasti kako bi se stekli uslovi za njihovo opismenjavanje i obrazovanje. Svakoga dana od ponedeljka do ?etvrtka, neobi?ni karavan koji sa?injavaju bibliotekar sa svoja dva pomo?nika, vodi? i 3 kamile natovarene kutijama sa knjigama, atorom, stolom, stolicama i suncobranima obilazi nepristupa?na sela u oblasti Garisa na severoistoku zemlje.Posle po?etnih uspeha ovog poduhvata, ovakav servis je pokrenut i na severozapadu Kenije. U sredinjim delovima zemlje umesto kamila koriste se magarci.
Etipoljanin Johanes Gebregeorgis je, svestan poraavaju?ih podataka o procentu nepismenih u svojoj zemlji, 2003. godine pokrenuo fondaciju ?iji je zadatak promovisanje pismenosti i ?itanja. Osim rada na izdavanju knjiga za decu, fondacija je osnovala vie biblioteka od kojih je najneobi?nija pokretna biblioteka u Avasi koju vuku 4 magarca.
U Venecueli, u oblasti Anda, knjige se tako?e dopremaju na magarcima (poznati su kao bibliomazge ili sajbermazge), a oblast amazonskih uma obilazi kanu pod nazivom Bibliobongo. Tajland je poznat po biblioslonovima.
Knjiga se do ?italaca neretko prevozi i ?amcima ili ?ak brodovima koji su adaptirani za ovu namenu. Bibliola?e ?esto plove rekama June Amerike.

U toku letnjih meseci kada su kole zatvorene, knjige, upakovane u plasti?ne kutije, do mladih ?italaca na Aljasci stiu brodi?em Kusko Ekspres. Jedan od najpoznatijih brodova-biblioteka na svetu je norveki brod Epos. Ovaj brod koji plovi od 1963 i koji je namenski sagra?en da obavlja ovaj zadatak, obilazi 250 naselja na zapadnim obalama Norveke snabdevaju?i stanovnike knjigama. Epos plovi od septembra do aprila, a jedan od najvanijih uslova koje bibliotekar mora da ispuni da bi dobio ovaj posao je da ne pati od morske bolesti!




Izjave korisnika Infobusa